Pre petanestak godina sam pojam “učenje na daljinu” nije imao previše bitno značenje. Sa razvojem tehnologije menjao se i naš način života. Živimo u vremenu gde se pomoću jednog klika informacije prenose neverovatnom brzinom sa jednog kraja sveta na drugi. Razvitak tehnologije doprineo je razvoju i nastanku različitih platformi i aplikacija koje se koriste pri učenju na daljinu.
“Učenje na daljinu je proces u kojem predavači prezentuju određeni nastavni sadržaj primenom različitih metoda i oblika rada i korišćenjem informaciono komunikacionih tehnologija i na taj način učenicima obezbeđuju sakupljanje novih znanja.”
Učenje bilo kog jezika se može realizovati “onlajn” bez velikih poteškoća. Između predavača (nastavnika) i učenika komunikacija se odvija tako što se informacije prenose pomoću elektronskih medija. Mediji su samo pomoćno sredstvo. Bitna je sama komunikacija između učenika i nastavnika. Na nastavniku je da na što zanimljiviji način prenese gradivo učeniku. To se postiže korišćenjem različitih interaktivnih sadržaja koji su prilagođeni učenicima.
Akademska srpska asocijacija realizovala je učenje srpskog jezika na daljinu preko aplikacije Skype. To je počelo 2016. godine i traje i danas. ASA je jedina akreditovana organizacija koja se bavi učenjem srpskog jezika. Kroz naš program je prošlo više od 250 učenika. To su uglavnom ljudi iz dijaspore ili stranci koji imaju neke veze sa Srbijom i žele da nauče srpski jezik. Naši predavači koriste literaturu i knjige namenjene tim grupama i sami osmišljaju tok i sadržaj njihovih časova. Sadržaji za učenje su prilagođeni različitim nivoima. Bitno je da se jezik uči na zanimljiv način kroz lekcije koje sadrže slike i gramatiku. Tekstovi koji se koriste su jasni, jednostavni i sadrže informacije iz srpske istorije, kulture i tradicije. Važan je i odnos između predavača i učenika. Kada se uči onlajn, pitanja se postavljaju slobodnije i iz tih časova se rađaju mnoga prijateljstva. Uspeh onlajn učenja srpskog jezika se ogleda u tome što nastavu drže predavači koji pre svega vole svoj posao i trude se da ga rade najbolje što mogu.
Autor: Natalija Stankovć, predavač Akademske srpske asocjacije
Proces učenja putem Skajpa obogaćen je saradništvom, poverenjem i međusobnim poštovanjem učenika i predavača. Oni se na časovima upoznaju i jedni od drugih saznaju mnogo toga o načinu života i o okruženju u kome žive . O svemu se lako dogovaraju, ispunjavaju želje, dele uspehe, poveravaju tajne… Nastaje jedno prijateljstvo.
Prvo iskustvo u onlajn nastavi ostvario sam sa učenikom iz Londona. Zove se Marko i rođen je 2004. godine. Iako rođen u dijaspori, koreni ga vežu za Srbiju, zemlju odakle potiče njegova mama Dragana. Bez obzira na okolnosti u kojima on živi i odrasta, mama mu uvek priča o svojoj otadžbini i uči ga srpskom jeziku. Na rođenju mu je dala ime Marko, inspirisana velikim junakom naše narodne epike. Govorila mu je da je ime dobio po Marku Кraljeviću i često je slušao o značaju i moći ovog junaka.
U Markovoj porodici se poštuju srpski običaji, obeležavaju pravoslavni praznici, a na zidu u njihovom domu visi ikona Svetog Nikole, koga proslavljaju kao krsnu slavu. Marko ima stariju sestru Milicu i oni se uvek raduju svim praznicima, uživaju u srpskoj hrani, a vole i kada na raspustu sa mamom posete baku u Beogradu. U Srbiji imaju i prijatelje svojih godina, tako da im svaki dolazak predstavlja nezaboravni doživljaj. Dragana je uvek nastojala da joj deca uče srpski koliko god je moguće, ali svesna je i činjenice da odrastaju u izolovanoj sredini sa ograničenim brojem govornika.
Uskrs u Londonu
Marko je svoju veliku želju za usavršavanjem srpskog jezika pokazivao od samog početka kursa. Sa radošću mi je odmah odgovorio na poruku i zaželeo da što pre imamo prvi čas. Posedovao je odlično predznanje jer se i ranije trudio da nauči srpski jezik. Na časovima je bio zainteresovan za sve teme koje su obrađivane, lepo smo sarađivali, pa je brzo usvojio nova jezička znanja. Stalno je pokazivao kreativnost, kako u pisanju tako i u razgovoru na času. Marko je uživao čitajući pesme i odlomke priča srpske književnosti, pevao je uz srpsku himnu, a inspirisano komentarisao sportske teme diveći se Novaku Đokoviću. Atmosfera je bila veoma prijatna i opuštena uz obostrano radovanje svakom novom susretu. Njegovi rezultati rada na kursu, u školi i drugim aktivnostima pokazuju da je veoma vredan i posvećen svemu. Svojim trudom dostigao je zavidan nivo poznavanja srpskog jezika. Nakon uspešnog završetka kursa ostali smo u kontaktu. Marko uvek ističe kako mu nedostaju naši časovi i da ga za period učenja srpskog putem Skajpa vežu lepe uspomene. Pamtiću njegov zamišljeni dijalog sa Markom Кraljevićem, detaljan opis rituala za Badnji dan, navijački duh i veliku ljubav prema Crvenoj zvezdi, njegovo Hvala puno! nakon svakog završenog časa…
Mama Dragana i sada mašta o povratku u Srbiju sa svojom porodicom. Marko i Milica odrastaju – na pragu su fakulteta tamo u Londonu. Nisam zaboravio da mi je Marko jednom rekao da mu je jedan od motiva za usavršavanje srpskog jezika i buduća mogućnost da svoju decu uči srpskom jeziku. Jedno je sigurno: srpski jezik i srpska tradicija će se u ovoj porodici još dugo negovati.
Marko iz Londona
Autor: Đorđe Šunjevarić, predavač Akademske srpske asocijacije
Proces usvajanja jezika svakako je zanimljiv, imajući u vidu najpre činjenicu s kojom lakoćom deca usvoje svoj maternji jezik, bez posebnog učenja i napora. Jezik se usvaja postupno, počevši od usvajanja glasovnog sistema, pa sve do kompleksnih sintaksičkih struktura. Usvajanje je moguće postići samo ukoliko se okružite izvornim govornicima u određenom vremenskom periodu. Za razliku od usvajanja, učenje predstavlja veštačko kreiranje sredine u kojoj se taj jezik koristi.
Učenje srpskog kao zavičajnog jezika dece i odraslih u dijaspori ostvaruje se u specifičnim okolnostima. Deci i odraslima u dijaspori srpski jezik predstavlja zavičajni jezik jer su imali prilike da tokom svog odrastanja slušaju jezik preko direktnog kontakta sa svojim roditeljima i rođacima. Na osnovu toga fonološki sistem srpskog jezika nije stran našim ljudima u dijaspori.
Afrikate u srpskom jeziku
Afrikate ili sliveni suglasnici u svom sastavu imaju elemente pregradnog i strujnog suglasnika. To su:
Sliveni bezvučni suglasnici: C, Č, Ć;
Sliveni zvučni suglasnici: Dž, Đ.
Afrikata C je glas koji je načinjen od dva elementa [t] i [s]. U glasovnom sistemu srpskog jezika afrikata C nema svoj zvučni parnjak. Suglasnik Č sliven je od elemenata [t] i [š]. Prilikom izgovaranja glasa Č vrh jezika dodiruje alveole, dok prilikom izgovaranja glasa Ć prednji deo jezika dodiruje alveole i prednje nepce. Po akustičnom utisku Č je “tvrđe”, a Ć je “mekše”. Suglasnik Dž je glas koji je nastao od elemanta [d] i [ž]. U ovom slučaju prilikom izgovora Dž je “tvrđe”, a Đ je “mekše”.
Usvajanje afrikata srpskog jezika
Prilikom učenja i usvajanja afrikata u srpskom jeziku javljaju se poteškoće, kako za izvorne govornike, tako i za govornike kojima srpski jezik nije maternji.
Razlikovanje suglasnika Č od Ć većini govornika zadaje teškoće. I pored težine njihovog izgovora potrebno je jasno razlikovati ova dva glasa. Mešanjem ove dve afrikate lekseme u srpskom jeziku mogu da promene svoje primarno značenje. Ivan Klajn i Predrag Piper u Normativnoj gramatici srpskog jezika navode primere u kojima mešanje afrikata dovodi do promene značenja određenih leksema: spavačica “žena koja spava” – spavaćica “spavaća košulja”. Ista situacija javlja se i kod suglasnika Dž i Đ: džak “vreća” – đak “učenik”.
Najbolji način za usvajanje afrikata srpskog jezika kod dece i odraslih u dijaspori je izgovaranjem brzalica:
Jedna od osnovnih karakteristika nastave srpskog jezika kao zavičajnog ili stranog jeste poseban pristup učenju jezika koji se oslanja na teme iz nacionalne kulture, istorije, tradicije. Jezička pravila učimo spontano govoreći o znamenitostima srpske kulture, tradicionalnim običajima vezanim za praznike, ali i o brojnim zanimljivim aktuelnostima. Sve to prožima i igra. Na kraju je važno da smo zadovoljni i da ostvarujemo zajedničke ciljeve.
Srpska azbuka sadrži glasove koji su teški za izgovor ljudima u dijaspori. Razlikovanje suglasnika č i ć najčešće predstavlja problem. Кroz igru rečima uvidećemo da i to nije bauk. Brzo se uči, a trajno ostaje u pamćenju. Кada jednom savladamo, onda svaki „domači“ postaje jednostavan domaći zadatak.
Ч (Č) ili Ћ (Ć)
Istorijska ličnost, veliki junak naše narodne epike i legenda nikada ne umire! Marko Кraljević bio je gost na jednom času i otkrio nam mnogo interesantnih doživljaja iz svog života, sa megdana i iz tamnice. On nikada nije sam ‒ ide uz buzdovan na svom konju Šarcu. Jednostavno, junak koji nudi brojne teme za razgovor. Još kada je učenik dodatno zainteresovan budući da je nazvan po ovom junaku, onda priči nema kraja i lako uvežbavamo važne jezičke veštine.
Marko Kraljević
Časovi postaju pravo uživanje kada se razgovara o čitanju i knjizi. Upoređujemo knjižice i knjižurine, a prepričavamo i čitalačka iskustva. Uz to se upoznajemo i sa odlomkom pripovetke Кnjiga Iva Andrića. Šta nam to nudi biblioteka, a šta uskraćuje? Кakve to knjige volimo da čitamo i čemu nas one uče? Odgovori su raznovrsni, a dobro raspoloženje je zagarantovano!
Razgovor o čitanju
Učenje je lakše kroz igru. Na početku ili kraju časa, posle neke priče ili lekcije – uvek je pravo vreme da se opustimo uz neku igru. Možemo tražiti slovne greške u rečima, izbacivati uljeza, učestvovati u kvizu znanja, igrati Na slovo, na slovo, rešavati ukrštenice, spojnice ili asocijacije. Ovim igrama stiče se dodatna motivacija za učenje srpskog jezika, ali i utvrđuje stečeno znanje na interesantan način.
Igra asocijacije
Rebus
Svi vole da rešavaju rebuse. Puža i slovo t na prvi pogled ništa ne spaja, ali samo dok ne savladamo prideve. Poznato je da je ova životinja veoma spora, a rešenje rebusa otvara nam neiscrpnu temu za priču i učenje ‒ sport. Кo su najuspešniji srpski sportisti? Кoji je to najpopularniji, a koji najtrofejniji sport u Srbiji? Na primerima sportskih izveštaja bogatimo rečnik, ali i znanja o vrstama reči. Bez teškoća uočavamo imenice, zamenice, a brojevi su neizostavni deo ovakvog teksta. Važno je da na kraju svako trijumfuje!
Učimo pisanje
Poznavanje jezika pokazujemo i pisanjem, a da bismo lepo pisali, učimo osnovna pravila. Кako lakše zapamtiti pisanje velikog slova, ako ne pričom o velikim aktuelnim događajima?! Još kada se dogodi najveći uspeh srpske atletike, onda u tekstu o zlatnom odličju Ivane Španović lako uočavamo šta se sve piše velikim početnim slovom. Tako stečeno znanje odmah se primenjuje.
Na Svetski dan šale pravo je vreme za smeh i priču o komičnim situacijama. Čitamo različite viceve i otkrivamo zbog čega su tako smešni. Upoznajemo i likove koji su često prisutni u njima, a posebno se izdvajaju Mujo i Haso, Perica, plavuša. Na osnovu više viceva uočavamo i osobine ljudi koji se najčešće pojavljuju. Odlično raspoloženje je sve vreme prisutno, a svakako i smeh do suza.
Malo šale
Interesovanje učenika često nameće i čas upoznavanja sa gradom Nišom. Niš je bogat kulturno-istorijskim spomenicima. Na času obilazimo čitav grad i razgledajući slike upoznajemo njegove znamenitosti. Saznajemo kako je nastala Ćele-kula, zašto jedan spomenik podseća na tri uzdignute pesnice i šta se nalazi u centru grada. Pažnju naravno privlači i Niška tvrđava na obali reke Nišave. U mislima šetamo kejom, a nakratko svratimo i do Кazandžijskog sokačeta. Osećamo duh grada Niša! Razgovor o ovoj temi podstiče učenika da progovori o svom rodnom gradu i opiše ga na srpskom jeziku.
Niš
Srpski narod voli da slavi i raduje se svim praznicima. Na časovima govorimo o lepim običajima i pesmama, koji prate najradosnije praznike. Negujemo bogatu tradiciju, a tako uspešno savladavamo brojne pojave u jeziku. Hrana je tema kojoj niko ne odoleva. Šta je ukusnije: burek, sarma, musaka, tulumbe ili baklava? Za sve sladokusce spremljen je čas o srpskim specijalitetima i bogatim trpezama. Saznajemo šta sve nude tradicionalni srpski domaćini. Malo zavirimo u pasulj, zamiriše nam podvarak, a đuveč moramo obožavati. Brzo naučimo i šta je sve potrebno za dobre palačinke. Ukratko, upoznajemo srpsku kuhinju i uz to još ogladnimo. A ako nam se prijedu ćevapčići? Pa… Moramo ih prvo dobro izgovoriti.
Hranakojoj niko ne može da odoli.
Autor: Đorđe Šunjevarić, predavač Akademske srpske asocijacije
Uskrs je jedan od najzačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, jer se tada proslavlja Isusovo vaskrsenje i povratak u novi život. Praznična čarolija uvodi nas u svet tradicije, običaja i verovanja koja negujemo, poštujemo i širimo svetom učeći o njima.
Lazareva subota – Vrbica
Zvončići koji deca nose oko vrata.
Uskršnji praznici počinju Vrbicom. On se slavi u subotu, uoči praznika Cveti. Vrbica je praznik dečije radosti. Tog dana se odlazi u crkvu. Deci se kupuju zvončići na svilenoj vrpci i oni te zvončiće nose oko vrata. To simbolično predstavlja pozdrav Hristu koji je ulazio u Jerusalim. Tada se još i vrbove grane koje su osveštene u crkvi donose u kuću i stavljaju pored ikone.
Ikona Isusa Hristosa
Uskrs (Vaskrs)
Uskrs ili Vaskrs jedan je od najradosnijih i najvećih hrišćanskih praznika. Veruje se da je tog dana Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima podario večni život. Dan Isusovog stradanja je Veliki petak. Uskrs je praznik koji nije uvek istog datuma, ali uvek je u proleće. Ovaj praznik najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja. U celom hrišćanskom svetu za Uskrs su vezani lepi običaji. U svim delovima sveta jaje je od davnih dana bilo poznato kao simbol izvora života. Tu je i običaj tucanja jajetom. Veruje se da ljuska jajeta simboliše okove. Кada se ona prilikom tucanja jajeta lomi veruje se da simboliše novi život.
Tucanje jajetom
Simbolika farbanja jaja
Za ovaj praznik je vezan običaj farbanja jaja, kome se deca posebno raduju. Početak običaja da se za praznik Uskrs farbaju jaja potiče još od davnih vremena. Tradicija nas uči da ovaj običaj ide iz vremena Marije Magdalene, kada je putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. To je devojka koja je uz Isusovu majku Mariju bila uz Hrista na njegovom putu stradanja. Tom prilikom posetila je cara Tiberija i kao poklon podarila mu ofarbano crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“. Na ovaj uskršnji pozdrav pravoslavni hrišćani odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“. Jaja se mogu ofarbati na mnogo načina. Pored različitih boja za farbanje mogu da koriste različiti listići za ukrašavanje jaja. Šrena jaja se daruju rođacima i prijateljima.
Ofarbana jaja
Jaje – „čuvarkuća“
“Čuvarkuća“
Veruje se da prvo ofarbano jaja treba da bude crvene boja. To jaje se zove „čuvarkuća“ i čuva se tokom cele godine. Crvena boja simboliše Isusovu krv, ali je i simbol vaskrsenja. Crveno jaje je i simbol života i želje za zdravljem i napretkom. Vernici farbaju jaja na Veliki četvrtak ili Veliki petak.
Deca posebno uživaju u ovom prazniku. Ona uz pomoć mašte i kroz igru uče o srpskoj tradicji i kulturi, o značaju praznika, vrednovanju običaja koji dočaravaju sve ono što je čovek kao dobro učinio.
Autori: Natalija Stankovć, Jelena Aleksov, predavači Akademske srpske asocjacije
Da li vi uživate u poslu kojim se bavite? Mi u našem zaista uživamo. Radimo ono što najviše volimo. Širimo znanje o srpskom jeziku, srpskoj kulturi, istoriji i tradiciji širom sveta. Naše znanje je naš alat, a ljubav prema poslu zvezda vodilja. Trudimo se da sa puno pažnje i entuzijazma prenesmo na naše učenike sve ono što nas čini ponosnim kao narod i što ne damo da ode u zaborav. Naši učenici su širom sveta od Australije do američkog kontinenta.
Jedan od učenika našeg predavača Ane je Elena Dmitrović: Ona je iz Melburna (Australija). Imala je 19 godina kada je bila moj učenik srpskog jezika preko Skajpa. Eleni su bake i deke poreklom iz bivše Jugoslavije, dok su ona, njen brat i njeni roditelji rođeni u Australiji. Samim tim, Elena predstavlja treću generaciju iseljenika i njena veza sa srpskim jezikom i tradicijom nije bila toliko jaka kakva je obično kod druge, a naročito kod prve generacije. Međutim, tokom naših časova, Elena je stekla osnovno znanje srpskog jezika i upoznala se sa svojim bogatim kulturnim i istorijskim nasleđem, te je iste godine posetila i Srbiju i Crnu Goru, i naravno, bila je oduševljena. Sama činjenica da je nakon časova već pomalo uspevala da komunicira sa bakom na njenom maternjem jeziku, za Elenu je bio veliki uspeh!
Elena Dmitrović, Australija
Jedan od učenika našeg predavača Natalije je Vassily Vasa Schnell: On dolazi iz Rockvilla (Maryland, USA). Marija, Vasina majka, je poreklom iz Srbije, iz Beograda i ona je sa njim učila srpski jezik do njegove pete godine. Nakon toga je Vasa krenuo u školu i zapostavio srpski jezik. Preko našeg programa je nastavio da uči i polako je počeo da napreduje. On je imao 12 godina kada smo počeli sa časovima. Časovi sa Vasom su bili veoma zanimljivi i produktivni. On je sa lakoćom savladao sve što je predviđeno za njegov nivo. Jedni od najlepših časova bili su kada smo čitali delove iz “Malog Princa” Antoana de Sent Egziperija i bajke Grozdane Olijić. Ono što ga je najviše motivisalo da usavršava srpski jezik jeste to da lakše komunicira sa babom, dedom i rodbinom iz Srbije. Vasa je divno dete i mnogo mi je drago što sam imala baš njega za svog prvog učenika.
Vassily Vassa Schnell, SAD
Jedan od učenika našeg predavača Jelene je Vanja Nikolić: On je iz Dar es Salama (Tanzanija). Sa učenjem srpskog jezika počeo je kada je imao 12 godina. Vanja je rođen i odrasta van naše zemlje, ali je sa Srbijom i te kako povezan. Njegovi roditelji preneli su mu svu ljubav prema Srbiji, kao i veliku želju za učenjem srpskog jezika. Vanja otuda uživa na časovima srpskog. Dodatni motiv za učenje srpskog jezika mu je to što će ne samo bolje pričati na jeziku svog zavičaja, već i činjenica da će biti bliži sa bakom i dekom, rođacima, drugarima, odnosno sa svima koji govore srpskim jezikom. Časovi su mu od posebnog značaja jer on sa roditeljima i sestrom svaki letnji rasput provodi u Srbiji. Stidljivo smo krenuli od učenja slova srpske ćirilice, korak po korak, došli smo do toga da Vanja danas govori srpski jezik. Naša avantura u učenju se širila od Vanjinih omiljenih tema o životinjama, o sportu, preko gramatike do upoznavanja tradicije, istorije i kulture srpskog naroda. Sada Vanja bez problema komunicira na srpskom jeziku. Na našim časovima razvijamo maštu, proširujemo rečnik, vodimo računa o pravilnom izgovoru i pisanju. Vanja je oduševljen kada na srpskom priča o svojim avanturama. Svaka njegova priča nauči nas nečemu novom, ko su nam pravi prijatelji, kako se nešto pravi ili kakva je priroda oko nas. Mi nastavljamo da uživamo u učenju srpskog jezika, srpske istorije, tadicije i kulture.
Vanja Nikolić, Tanzanija
Autori: Ana Krstić, Natalija Stanković, Jelena Aleksov, predavači Akademske srpske asocijacije
Učenje jezika nije samo ponavljanje gramatičkih pravila dok se ne nauče napamet. Učenje jezika je kreativan, interaktivan proces, tokom kojeg učenik upoznaje lepote kulture zemlje čiji jezik uči, saznaje o narodu koji govori tim jezikom, o načinu na koji razmišlja, o emociji koju opisuje u svojim pesmama, o njegovom humoru i temperamentu. Кada uči jezik, učenik otkriva nove svetove, počinje da posmatra život i planetu novim očima i neprestano se razvija. Njegov nastavnik prolazi kroz sličan stvaralački proces, vodeći svog učenika ka novim saznanjima. Tako je i moje predavanje srpskog jezika jedna beskrajna avantura u kojoj sa učenikom, korak po korak, otkrivam delove slagalice srpskog etnosa.
Imala sam učenike iz pet zemalja: Australije, Sjedinjenih Američkih Država, Poljske, Nemačke i Tanzanije. Sa svakim od njih je bilo posebno iskustvo koje je iz učenja preraslo i u prijateljstvo. Moja učenica iz Australije se zove Marina. Rođena je 91. godine, u jeku burnih dešavanja na Balkanu, kada su njeni roditelji rešili da se presele u Australiju. Tamo je odrastala i školovala se, ali Marinini roditelji nikada nisu dozvolili da zaboravi zemlju iz koje dolazi, jezik koji govori i veru i kulturu svog naroda. Zato su časovi sa njom bili jedno predivno druženje, beskrajno zanimljive diskusije i debate u kojima smo usavršavale srpski jezik, ali i osvetljavale zamršena pitanja srpske istorije.
Sergej i Stefan Jović iz Los Anđelesa
Slično je bilo i sa učenicima iz Los Anđelesa. Sergej i Stefan su veseli dečaci, pametni i duhoviti, sa kojima je bilo divno raditi. Sergej je rođen u Srbiji, ali je ubrzo sa roditeljima prešao u Los Anđeles, dok je Stefan rođen u SAD-u. Na časovima smo razgovarali o srpskim običajima, epskim herojima, folkloru, praznicima i svemu onome što čini identitet našeg naroda. S obzirom na to da su od najranijeg detinjstva na engleskom govornom području, Sergej i Stefan bolje govore engleski nego srpski, ali je zato, zahvaljujući roditeljima, veza sa otadžbinom velika, što se ostvaruje kroz pohađanje folklora. Tako su i prošle godine bili na turneji sa folklorom po zemljama bivše Jugoslavije, što je za njih bilo posebno iskustvo.
Sava i Jana Ivković iz Krakova
Iz Poljske sam isto imala dvoje učenika, brata i sestru, koji se zovu Sava i Jana. Kada smo počeli sa časovima, Sava je imao 11 godina, a Jana 8. Oni su godinu dana pre toga otišli iz Niša za Krakov, tako da su još uvek dobro govorili srpski jezik. Radili smo na njegovom usavršavanju i upoznavanju sa kulturno-istorijskim lepotama naše zemlje. Bilo je zadovoljstvo raditi sa njima u prijatnoj, duhovitoj atmosferi, poredeći jezike i kulture dveju slovenskih zemalja – Srbije i Poljske.
Sledeći učenik sa kojim sam radila bio je Maksimilijan iz Nemačke. Njegova supruga Monika je poreklom iz Bosne, ali je rođena u Nemačkoj. Maks je želeo da nauči jezik svoje supruge, te smo krenuli sa časovima upoznavanja, učili smo pismo, snalaženje u svakodnevnim situacijama, kulturno-istorijske odlike bivših jugoslovenskih zemalja, kao i srpski humor. Svaki čas bio je ispunjen šalom i brojnim Maksovim dosetkama.
Moja poslednja učenica bila je Andrea iz Tanzanije, kojoj još uvek predajem. Ona ima 9 godina. Rođena je na Tajlandu i živela je sve vreme van srpskog govornog područja, ali su se njeni roditelji postarali da nauči svoj jezik. Naši časovi ispunjeni su zanimljivim razgovorim podstaknutim Andreinim radoznalim pitanjima kroz koja otkrivamo sve više naš jezik i kulturu. Mogu reći da je iskustvo sa svakim od učenika bilo posebno za mene, uživala sam u svakom času i učila nešto novo. Lepo je biti ambasador svoje zemlje na ovaj način i našim ljudima iz dijaspore govoriti o njihovim korenima, pokazivati im lepote zemlje iz koje su otišli i pomagati im da usavrše jezik svog zavičaja.
Andrea Nikolić iz Tanzanije
Autor: Isidora Jakšić Perović, predavač Akademske srpske asocijacije
Bukvar, reč koja starije generacije vraća u prošlost i budi nostalgiju. Zagledani u staru, prašnjavu knjigu u mislima se javaljaju dani detinjstva, prvi dani škole. Sa korica knjige nas pozdravljaju vesela deca sa cvećem u rukama i jedna plava ptica. Danas ikao su korice izmenjene, osećaj radosti i važnosti koji ova knjiga nosi ostaje isti. Posebna je to knjiga za svakog đaka prvaka. Sa njom će zakoračiti u magični svet učenja slova, čitanja i pisanja.
Odakle potiče i šta znači reč bukvar
Svako od nas je čuo i zna da je knjiga čovekov najbolji prijatelj. Upravo je bukvar prva školska knjiga svakog đaka i njegov pravi drug. U školi bukvar otkriva đacima tajne učenja slova, čitanja i pisanja. To je jedan proces koji se kasnije sve više usavršava dok se ne postigne visok stepen automatizacije. Čitanjem stičemo mnogo lepih i korisnih znanja.
Knjiga je najbolji drug.
Međutim, u svemu tome malo se zna odakle potiče reč „bukvar“ i šta ona zapravo znači. Pomoć u njenom razumevanju i njenom tumačenje u knjizi Priče o rečima dao nam je Milan Šipka. Autor kaže:
„Reč bukvar nastala je davno, pre petsto, pa čak i više stotina godina. Tada, u jeziku naših predaka, reč bukvar nije značila samo vrstu drveta nego i ono što mi danas podrazumevamo kada kažemo slovo: ’pisani znak za glas‛. Po tome je i knjiga iz koje se uče slova, ili ’bukve‛ dobila naziv – bukvar. U bukvalnom prevodu na današnji jezik, bukvar bi bio slovar, ali ga tako niko ne naziva, jer je već ranije slovo značilo: ’rečnik‛ (prema staroj slovenskoj reči slovo – ’reč‛)“.
Šta može da ponudi bukvarska nastava?
Na našim početnim časovima na kojima se uče slova ne samo da se podstiče razvoj govora, već učenik povećava osećaj za zapažanje, pamćenje, razmišljanje, razvija osećaj za jezik. U najranijem uzrastu susret sa prvim slovima pruža deci ulazak u jedan novi svet, nepozant i tajanstven, ali veoma zanimljiv.
Кako nam je značenje i poreklo reči bukvar otkrilo, mi na ovim časovima učimo najpre slova. Učenik ulazi u avanturu sa velikim i malim štampanim slovima, zatim velikim i malim pisanim slovima. Fonetska struktura srpskog pisma u mnogome učenicima olakšava njegovo učenje jer svaki glas ima svoje slovo.
Кako bismo kod učenika razvili osećaj za učenjem slova potrebno je da prođemo dva koraka.
Prvi korak u učenju: kod učenika pojam glasa razvijamo metodom prirodnih glasova, odnosno oponašanjem svega što možemo čuti oko nas u prirodi. Кao što je zujanje pčela (zzzzz…..), šuštanje lišća (šššš….), oglašavanje krave (muuu…) i tako dalje. Oponašanje životinja ili likova iz mašte za učenika predstavlja ulazak u jedan šaren i veseli svet u kome on uživa.
Drugi korak u učenju: kod učenika se razvija osećaj za akustičku analizu reči. To postižemo raznovrsnim, maštovitim akustičkim vežbama, vežbama usvajanja slova (igrama premetaljkama slova, zatim igrom na slovo na slovo, sastavljanjem reči od ponuđenih slova i tome slično), kao i iščitavanje.
Time smo kod učenika razvili neophodni osećaj za učenje slova. Učenik i nastavnik su stvorili jednu pozitivnu atmosferu za nastavak učenja i razvili osećaj uzajamne komunikacije.
Osnova bukvarske nastave zasniva se na osposobljavanju učenika da pravilno izgovara sve glasove, da zna da rastavi reč na glasove, da vrši spajanje glasova u reči, kao i da stekne osećaj pozicije glasova u rečima. Nakon naučenih glasova, reč postaje učenikov glavni alat koji on koristi za oblikovanje svojih misli i osećanja. Time učenik stiče sposobnost sastavljanja više reči, a zatim i pravljenja prvih rečenica. Čime se dolazi do onog najvažnijeg, učenik počinje da čita, da razume pročitano i oseća intonaciju rečenice.
Prednosti bukvarske nastave u učenju srpskog jezika preko Skajpa
To je trenutak kada u svom odabranom i udobnom kutku sa laptopom ispred sebe i mišem u ruci zađete u jedan drugi svet. Nastavnik iako je sa druge strane ekrana uvek će učeniku prenositi pozitivan stav prema svemu, pa tako i prema početnom učenju. Savremena nastava učenja putem Skajpa ne samo da je jednostavna, efikasna i zanimljiva, već je pre svega usmerena na razvijanje komunikativnih sposobnosti, odnosno na osposobljavanje učenika za uspešnu usmenu i pisanu komunikaciju na srpskom jeziku.
Кako nam učenje slova i njihovo povezivanje u reči i rečenice omogućava da iznosimo svoje misli i ideje, tako nam i multimedijalna tehnologija omogućava da iste pretovrimo u interaktivne igre. Prednost onlajn nastave jeste upotreba onlajn alata, odnosno savremenih nastavnih sredstava. Metoda učenja srpskog jezika primenom bukvarske nastave podrazumeva upotrebu Ce-De bukvara, ozvučenog bukvara, onlajn slovarice. Time se izuzetno radoznao i aktivan duh učenika transponuje na ekran. Кrećući se kroz mozaik glasova, slova i reči od najjednostavnijih ka složenijim zadacima kod učenika se razvija receptivna motorika, intelektualne sposobnosti, ali i govorni i socijalno-emocionalni razvoj. Učenjem kroz igru putem onlajn alata deca postaju srećnija, ali dobijaju i osećaj samopouzdanja, ispunjenosti, osećaju da su postigla uspeh koji je rezultat njihovog truda i rada.
Autor: Jelena Aleksov, predavač Akademske srpske asocijacije
Mogu vam reći da sam bila veoma iznenađena kada sam saznala da ću dobiti učenike iz Tunisa – brata i sestru, blizance, koji imaju trinaest godina i znaju samo nekoliko reči iz srpskog jezika. Malo sam se pribojavala kako će se uklopiti, s obzirom na to da se u njihovoj zemlji koristi arapsko pismo. Pitala sam se da li će im biti teška ćirilica, da li će se uplašiti gramatike i ono najvažnije da li će biti dovoljno motivisani za učenje teškog srpskog jezika.
Kada smo se prvi put upoznali preko skajpa videla sam da se radi o izuzetno dobroj i znatiželjnoj deci. Oni su znali samo nekoliko reči iz srpskog jezika, kao što su na primer: sunce, čaša, voda, sladoled. Za vreme prvog časa stalno su zapitkivali kako se „ovo“ kaže na srpskom, a kako se „ono“ kaže na srpskom. Trudili su se i da sami pogode značenje nekih reči. Pošto su početnici, jako je bilo važno da savladaju srpsku ćirilicu. Nije bilo lako u početku, ali uz mnogo truda i rada, a najviše volje, uspeli su u tome. Svojim primerom su pokazali da ako smo dovoljno motivisani za učenje jezika, ništa nije nemoguće, kao što kaže i čuvena poslovica: „Sve se može kad se hoće“.
Mogu se pohvaliti da su učenici iz Tunisa upeli da savladaju ćirilicu, kao i osnove iz gramatike, a naučili su i da razgovaraju na srpksom. Nikada se nisu požalili da im učenje srpskog jezika teško pada, štaviše, s radošću su očekivali svaki čas. Preporučila bih svim roditeljima iz srpske dijaspore da svoju decu upišu na jedan ovakav kurs srpskog jezika preko skajpa zato što deca obično nemaju nikakve predrasude o učenju bilo kog jezika, a i nije ih teško ubediti da je moguće naučiti težak srpski jezik.
Ćirilica kao prvo i osnovno srpsko pismo, nastala na osnovu grčkog alfabeta u današnjoj Bugarskoj, jeste pismo koje je kod Srba u upotrebi od IX veka. Srpsku ćirilicu reformisao je Vuk Stefanović Karadžić u XIX veku. Ništa manje značajno pismo kojim se Srbi služe jeste latinica, koja je nastala po ugledu na pismo starih Rimljana. Iako je prema Ustavu Srbije u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, narod u Srbiji je u mogućnosti da se služi podjednako dobro i jednim i drugim pismom.
