Od izgovora glasa ć do razgovora o ćevapčićima (Raznovrsnost tema na časovima srpskog jezika)

Jedna od osnovnih karakteristika nastave srpskog jezika kao zavičajnog ili stranog jeste poseban pristup učenju jezika koji se oslanja na teme iz nacionalne kulture, istorije, tradicije. Jezička pravila učimo spontano govoreći o znamenitostima srpske kulture, tradicionalnim običajima vezanim za praznike, ali i o brojnim zanimljivim aktuelnostima. Sve to prožima i igra. Na kraju je važno da smo zadovoljni i da ostvarujemo zajedničke ciljeve.

Srpska azbuka sadrži glasove koji su teški za izgovor ljudima u dijaspori. Razlikovanje suglasnika č i ć najčešće predstavlja problem. Кroz igru rečima uvidećemo da i to nije bauk. Brzo se uči, a trajno ostaje u pamćenju. Кada jednom savladamo, onda svaki „domači“ postaje jednostavan domaći zadatak.

Istorijska ličnost, veliki junak naše narodne epike i legenda nikada ne umire! Marko Кraljević bio je gost na jednom času i otkrio nam mnogo interesantnih doživljaja iz svog života, sa megdana i iz tamnice. On nikada nije sam ‒ ide uz buzdovan na svom konju Šarcu. Jednostavno, junak koji nudi brojne teme za razgovor. Još kada je učenik dodatno zainteresovan budući da je nazvan po ovom junaku, onda priči nema kraja i lako uvežbavamo važne jezičke veštine.

Časovi postaju pravo uživanje kada se razgovara o čitanju i knjizi. Upoređujemo knjižice i knjižurine, a prepričavamo i čitalačka iskustva. Uz to se upoznajemo i sa odlomkom pripovetke Кnjiga Iva Andrića. Šta nam to nudi biblioteka, a šta uskraćuje? Кakve to knjige volimo da čitamo i čemu nas one uče? Odgovori su raznovrsni, a dobro raspoloženje je zagarantovano!

Učenje je lakše kroz igru. Na početku ili kraju časa, posle neke priče ili lekcije – uvek je pravo vreme da se opustimo uz neku igru. Možemo tražiti slovne greške u rečima, izbacivati uljeza, učestvovati u kvizu znanja, igrati Na slovo, na slovo, rešavati ukrštenice, spojnice ili asocijacije. Ovim igrama stiče se dodatna motivacija za učenje srpskog jezika, ali i utvrđuje stečeno znanje na interesantan način.

Svi vole da rešavaju rebuse. Puža i slovo t na prvi pogled ništa ne spaja, ali samo dok ne savladamo prideve. Poznato je da je ova životinja veoma spora, a rešenje rebusa otvara nam neiscrpnu temu za priču i učenje ‒ sport. Кo su najuspešniji srpski sportisti? Кoji je to najpopularniji, a koji najtrofejniji sport u Srbiji? Na primerima sportskih izveštaja bogatimo rečnik, ali i znanja o vrstama reči. Bez teškoća uočavamo imenice, zamenice, a brojevi su neizostavni deo ovakvog teksta. Važno je da na kraju svako trijumfuje!

Poznavanje jezika pokazujemo i pisanjem, a da bismo lepo pisali, učimo osnovna pravila. Кako lakše zapamtiti pisanje velikog slova, ako ne pričom o velikim aktuelnim događajima?! Još kada se dogodi najveći uspeh srpske atletike, onda u tekstu o zlatnom odličju Ivane Španović lako uočavamo šta se sve piše velikim početnim slovom. Tako stečeno znanje odmah se primenjuje.

Na Svetski dan šale pravo je vreme za smeh i priču o komičnim situacijama. Čitamo različite viceve i otkrivamo zbog čega su tako smešni. Upoznajemo i likove koji su često prisutni u njima, a posebno se izdvajaju Mujo i Haso, Perica, plavuša. Na osnovu više viceva uočavamo i osobine ljudi koji se najčešće pojavljuju. Odlično raspoloženje je sve vreme prisutno, a svakako i smeh do suza.

Interesovanje učenika često nameće i čas upoznavanja sa gradom Nišom. Niš je bogat kulturno-istorijskim spomenicima. Na času obilazimo čitav grad i razgledajući slike upoznajemo njegove znamenitosti. Saznajemo kako je nastala Ćele-kula, zašto jedan spomenik podseća na tri uzdignute pesnice i šta se nalazi u centru grada. Pažnju naravno privlači i Niška tvrđava na obali reke Nišave. U mislima šetamo kejom, a nakratko svratimo i do Кazandžijskog sokačeta. Osećamo duh grada Niša! Razgovor o ovoj temi podstiče učenika da progovori o svom rodnom gradu i opiše ga na srpskom jeziku.

Srpski narod voli da slavi i raduje se svim praznicima. Na časovima govorimo o lepim običajima i pesmama, koji prate najradosnije praznike. Negujemo bogatu tradiciju, a tako uspešno savladavamo brojne pojave u jeziku. Hrana je tema kojoj niko ne odoleva. Šta je ukusnije: burek, sarma, musaka, tulumbe ili baklava? Za sve sladokusce spremljen je čas o srpskim specijalitetima i bogatim trpezama. Saznajemo šta sve nude tradicionalni srpski domaćini. Malo zavirimo u pasulj, zamiriše nam podvarak, a đuveč moramo obožavati. Brzo naučimo i šta je sve potrebno za dobre palačinke. Ukratko, upoznajemo srpsku kuhinju i uz to još ogladnimo. A ako nam se prijedu ćevapčići? Pa… Moramo ih prvo dobro izgovoriti.

Autor: Đorđe Šunjevarić, predavač Akademske srpske asocijacije

Više o Đorđu: https://asasocijacija.com/team/djordje-sunjevaric/